Предмети концесија према Закону о концесијама могу бити:
а) изградња, коришћење и одржавање: 1) путева и припадајућих инфраструктурних објеката, 2) жељезничких пруга, пловних канала и лука, 3) аеродрома; б) коришћење јавног водног добра: 1) воде за технолошки процес у обављању привредних дјелатности, 2) воде и водног земљишта за коришћење хидроакумулација, купалишта, рибњака, 3) водног земљишта за реализацију неке од привредних дјелатности или за реализацију других предмета концесије у складу са овим законом, 4) за вађење материјала из водотока (шљунка, пијеска, камена) према програму уређења водотока, в) изградња и коришћење енергетских објеката, изузев енергетских објеката на био-масу, био-гас и соларних постројења са фотонапонским ћелијама на објектима независно од инсталиране снаге, као и соларних постројења са фото-напонским ћелијама на земљи инсталиране снаге до 250 kW; г) изградња или реконструкција и коришћење нафтовода, гасовода и објеката за складиштење, транспорт и дистрибуцију нафте и гаса; д) истраживање и експлоатација минералних сировина; ђ) планирани одстрел дивљачи уз обављање ловне дјелатности и риболов; е) игре на срећу; ж) поштанске и телекомуникационе услуге, осим резервисаних поштанских услуга и заједничких и међународних комуникација; з) путнички и теретни жељезнички саобраћај; и) јавни превоз у друмском саобраћају; ј) простори и објекти грађевинског и културноисторијског насљеђа; к) комуналне дјелатности, осим водоснабдијевања становништва, као и изградња, одржавање и коришћење или реконструкција и модернизација комуналних објеката; л) дјелатност управљања отпадом; љ) изградња или реконструкција и модернизација бањских објеката и њихово коришћење; м) изградња објеката туристичке инфраструктуре и супраструктуре; н) дјелатности у области угоститељства; њ) пољопривредно земљиште; о) изградња, коришћење и одржавање спортских објеката; п) обављање дјелатности у заштићеним подручјима као заштићеним природним добрима, те право на изградњу и коришћење објеката потребних за обављање тих дјелатности у складу са посебним прописима.
Закон о концесијама посебно предвиђа да предмет концесије може бити коришћење и других добара од општег интереса и пружање јавних услуга, у складу са прописима којима се уређује одређена привредна или друга област.
Концесије којима се предвиђа изградња или реконструкција објеката, постројења или погона могу се реализовати по БОТ моделу (енгл. Build-Operate-Transfer), што подразумијева изградњу или реконструкцију и финансирање комплектног објекта, постројења или погона, његово коришћење и предају у својину конценденту у уговореном року или по другим модлима. Исто тако, дозвољено је уговарање и других модела за реализацију концесија у складу са Документом о политици додјеле концесија и предметом концесија.
Политика додјеле концесија, сходно Закону о концесијама, обухвата мјере и активности усмјерене на успостављање и одржавање ефикасног система додјеле концесија, заштитом и одрживим коришћењем јавних добара, природних богатстава и других добара од општег интереса, унапређивањем дјелатности које су предмет концесија, те остваривањем најповољнијих финансијских и економских ефеката за задовољавање параметара одрживог развоја и остваривање директних и индиректних користи за Републику Српску.
Политика додјеле концесија уређује се и спроводи Документом о политици додјеле концесија. Документ о политици садржи опис привредних и других области у којима се могу додјељивати концесије, циљеве и приоритете, врсте БОТ и других модела за додјелу концесије, елементе за израду студије, као и мјере и активности које се предузимају ради остваривања дугорочних циљева у области концесија, утврђених стратешким и другим планским документима.
Документ о политици припрема Комисија за концесије, у сарадњи са надлежним органима. Народна скупштина Републике доноси Документ о политици, на приједлог Комисије за концесије. Документ о политици се објављује у Службеном гласнику Републике Српске.
Извршење Документа о политици прати Комисија за концесије и, по потреби, предлаже његово усклађивање са стратешким и планским документима који се односе на привредни развој Републике Српске и јединице локалне самоуправе.
Документ о политици обавезно се усклађује сваке треће године.
Законом о концесијама регулисан је, између осталог, и поступак за додјелу концесије.
Провођење поступка доделе концесије заснива се на начелима транспарентности, недискриминације, тржишне конкуренције, једнаког третмана, слободе кретања робе и пружања услуга, заштите јавног интереса, ефикасности, економичности, пропорционалности, заштите животне средине, аутономије воље и равноправности уговорних страна.
Прокламованим начелима поступка додјеле концесија обезбјеђује се: унапређење привредних активности путем улагања домаћег и страног капитала, што све скупа треба да оствари повољније економске ефекте по Републику Српску; домаћим и страним привредним друштвима да под једнаким условима добију право коришћења јавних добара, природних богатстава и других добара од општег интереса, као и право на обављање дјелатности од општег интереса у складу са Законом о концесијама; исти правни положај домаћих и страних привредних друштава у поступку додјеле концесија; једнакост услова за закључење, као и за раскид уговора о концесији; заштита јавног интереса у поступку додјеле концесија; право Републике Српске да додјељује концесије, када се предмет концесије реализује на њеној територији; ограничено трајање концесионог периода, чији је максималан рок утврђен Законом о концесијама и уговором о концесији; предаја изграђених објеката, уређаја и постројења по престанку концесије у својину Републике Српске.
Поступак за додјелу концесије се може покренути на основу иницијативе надлежног органа, иницијативе заинтересованог лица и понуде у преговарачком поступку.
Одлуку о покретању иницијативе за доделу концесије доноси Влада Републике Српске, односно Скупштина јединице локалне самоуправе и иста се објављује у Службеном гласнику Републике Српске.
Иницијатива заинтересованог лица, одвија се тако да заинтересовано лице поднесе надлежном органу приједлог за покретање поступка додјеле концесије, под условом да се та иницијатива не односи на концесију за коју је надлежни орган покренуо поступак додјеле концесије.
Изузетно, без спровођења јавног позива прописаног Законом о концесијама, концесија се може додијелити путем преговарачког поступка, у случају: а) понуде јавног предузећа које обавља дјелатност од општег интереса, а која је предмет концесије или понуде јавне установе којој, у функцији обављања дјелатности од општег интереса због којег је основана, може бити додијељена концесија из члана 6. овог закона, б) понуде правног лица које је извршило истраживање минералне сировине на основу уговора о концесији или одобрења за истраживање, а чија укупна вриједност истражних радова прелази 5.000.000 КМ, в) спровођења закључених споразума Владе, који се односе на реализацију предмета концесије из члана 6. овог закона, г) повећања инсталиране снаге постројења за које прије ступања на снагу овог закона није било потребно прибавити концесију и д) у другим случајевима предвиђеним посебним законом. (2) Путем преговарачког поступка може се закључити анекс уговора о концесији у случају: а) понуде концесионара за продужење рока на који је концесија додијељена и б) понуде концесионара за експлоатацију утврђених резерви минералне сировине које се налазe ван простора на коме је концесија додијељена, а које чине неодвојиву цјелину са минералном сировином која је предмет уговора о концесији. Додјела концесије путем преговарачког поступка је у искључивој надлежности Владе Републике Српске.
За додјелу концесије надлежна је Влада Републике Српске осим за концесије за комуналне делатности, водоснабдијевања становништва, као и изградње, одржавања и коришћења или реконструкције и модернизације комуналних дјелатности, а за које концесије је надлежна скупштина јединице локалне самоуправе. Изузетно од наведеног, Влада Републике Српске може овластити јединицу локалне самоуправе за додјелу законом одређених концесија, и то: за просторе и објекте природног, грађевинског и културно-историјског насљеђа, изградњу или реконструкцију и модернизацију бањских објеката и њихово коришћење, изградњу објеката туристичке инфраструктуре и супраструктуре, те за дјелатности у области угоститељства.
Уговором о концесији уређују се међусобна права и обавезе концендента и концесионара у вези са предметом додјељене концесије, закључује се у складу са документацијом за додјелу концесије, достављеном понудом и рјешењем о избору најповољнијег понуђача и додјели концесије. Уговор о концесији, зависно од предмета концесије садржи: а) предмет концесије, укључујући природу и обим радова који ће бити вршени и услуга које ће бити пружене од концесионара и локацију на којој ће се обављати концесиона дјелатност, б) услове и начин коришћења предмета концесије, в) концесиони период, г) почетак обављања концесионе дјелатности, д) власничка права над имовином повезаном са обављањем концесионе дјелатности, укључујући и права над земљиштем на којем ће се вршити концесиона дјелатност и дефинисање власничких односа по престанку важења уговора, ђ) имовину коју на коришћење даје концендент, е) висину, рокове и начин плаћања, као и начин промјене висине концесионе накнаде за коришћење, ж) начин и рокове обезбјеђења средстава за финансирање концесионе дјелатности и динамику улагања, з) минималне стандарде квалитета услуга, критеријуме и методе за одређивање цијена, односно тарифа за крајњег корисника услуга, и) минималне техничке стандарде који ће се примјењивати у заштити животне средине, ј) санацију и рекултивацију површина деградираних обављањем концесионе дјелатности, к) право надзора од концендента, л) обим и начин извјештавања о извршењу уговорених обавеза, љ) право концендента да одобрава пројектну документацију, као и уговоре које склапа концесионар, посебно са власницима концесионара или другим повезаним лицима, м) врсту, висину и начин обезбјеђења гаранције за извршење концесионог уговора, као и полисе осигурања које концесионар мора одржавати у периоду трајања концесије, н) правна средства у случају неиспуњавања обавеза било које од уговорних страна, њ) опис догађаја који се сматрају промјењеним околностима и вишом силом, као и услове за измјену или раскид уговора у случају њиховог наступања, о) права и обавезе уговорних страна у вези са повјерљивим информацијама, п) права на уступање уговора о концесији и промјени власничке структуре концесионара, р) начин измјене уговора о концесији, с) услове за престанак уговора о концесији, т) начин предаје непокретности, уређаја и постројења конценденту у стању у коме се они морају предати по истеку концесионог периода, ћ) начин регулисања међусобних односа у случају раскида уговора о концесији и у) остале елементе битне за предмет концесије. Уговор о концесији се закључује у писаној форми, а потписује га овлашћено лице концендента и овлашћено лице концесионара.
Уговор о концесији, који се закључује између концесионара и концендента, закључује се на рок који не може бити дужи од 50 (педесет) година. Рок концесионог уговора одређују се у зависности од: предмета концесије, времена потребног за поврат уложеног капитала и остваривања планиране добити на основу концесионе дјелатности. Рок на који је додјељена концесија може се продужити у преговарачком поступку и у искључивој је надлежности Владе Републике Српске.
Концесионар је дужан да конценденту плаћа концесиону накнаду у износу и на начин утврђен Законом о концесијама и уговором о концесији. Концесиона накнада је обавезан елемент уговора о концесији. Концесиона накнада је новчаног карактера, а састоји се из накнаде за уступљено право, која се плаћа једнократно при закључивању уговора о концесији и концесионе накнаде за коришћење. Концесиона накнада за коришћење, зависно од предмета концесије, изражава се процентуално у односу на годишњи приход остварен од обављања концесионе делатности, или по јединици мјере. Концесиона накнада за уступљено право приход је буџета Републике Српске, односно буџета јединице локалне самоуправе, зависно од надлежности за додјелу концесије. Концесиона накнада за коришћење дијели се између буџета Републике Српске и буџета јединице локалне самоуправе на чијој се територији обавља концесиона дјелатност у сразмјери прописаној Законом о концесијама.
Контролу обрачуна и плаћања концесионе накнаде, утврђене уговором о концесији, врши Пореска управа Републике Српске, а у складу са одредбама закона којима се уређује порески поступак.
Исто тако, концесионар је дужан, по закључењу уговора о концесији, доставити конценденту банкарске гаранције, чија су врста, висина и рок на који се гаранција обезбјеђује, одређени уговором о концесији (гарација за добро извршење посла, гаранција за одржавање и друго).
Закон о концесијама предвиђа могућност уступања уговора о концесији, те промјену власничке структуре концесинара у проценту већем од 50%, уз сагласност Комисије за концесије Републике Српске. Поступак уступања концесије, односно промјене власничке структуре концесионара ближе је регулисан посебним Правилником који је донинела Комисија за концесије Републике Српске.
На поступке које у оквиру својих надлежности проводи Комисија за концесије Републике Српске примењују се одредбе Закона о општем управном поступку („Службени гласник Републике Српске“, број: 13/02, 87/07, 50/10 и 66/18), ако Законом о концесијама није другачије прописано. За рјешавање спорова који настају на основу уговора о концесијама, стварно су надлежни мјесно надлежни судови према сједишту јавног субјекта. Ове одредбе се не примјењују уколико су стране уговориле арбитражно рјешавање спорова насталих на основу уговора о концесијама.
За рјешавање спорова који настану у вези са уговорима о концесији за непокретности у Републици Српској, искључива је надлежност суда у Републици Српској. За рјешавање спорова који настану у извршавању других међусобних права и обавеза, концендент и концесионар могу уговорити надлежност домаће арбитраже. Ако се уговорне стране сагласе, Комисија за концесије Републике Српске може вршити посредовање у мирном рјешавању спорова који настану из уговора о концесији. Мјесна надлежност суда код спорова чији су предмет права на непокретностима регулисана је одредбама Закона о парничном поступку. Уговорне стране су обавезне изузетно прецизно дефинисати надлежност арбитраже уговором о концесији или прихватити надлежност домаћег суда у свим споровима који произилазе из уговора о концесији.
Дакле, кад је реч о одлукама које јавно тијело доноси у поступку који претходи закључењу уговора о концесији, позитивно право у Републици Српској одређује надлежност управе и управни поступак, како при њиховом доношењу, тако и по приговору или жалби, осим када је посебним законом то регулисано другачије. С друге стране, код одлука за које Закон о концесијама не предвиђа могућност редовног правног лека, предвиђена је могућност покретања управног спора пред надлежним судом. Кад је ријеч о споровима везаним за уговоре о концесији, утврђена је надлежност редовних судова опште надлежности.
Уговор о концесији престаје а) престанком постојања предмета концесије, б) истеком рока на који је закључен, в) покретањем поступка стечаја или ликвидације над концесионаром, г) јесдостраним раскидом, д) споразумом концендента и концесионара, ђ) даном правоснажности одлуке о утврђивању општег интереса за изградњу објеката или извођење радова на концесионом добру у складу са прописима којима се уређује област експропријеције, е) правоснажношћу судске одлуке којом се уговор о концесији оглашава ништавим или поништава, ж) укидањем, поништавањем или оглашавањем ништавим рјешења о избору најповољнијег понуђача и додјели концесије, након закључивања уговора о концесији, з) испуњењем услова прописаних другим законом, а који имају за посљедицу престанак уговора о концесији.
Такође, ако се одлука о утврђивању општег интереса за изградњу објеката или извођење радова на концесионом добру у складу са прописима којима се уређује област експропријеције односи на дио концесионог добра, уговор о концесији за тај дио концесионог добра раскида се по сили закона, уколико се то не противи природи концесионе дјелатности. У случају раскида уговора по наведеном основу, концесионар може у року од шест мјесеци да задржи оне дијелове опреме, грађевина и слично, које је изградио у складу са предметом концесионог уговора и које служе за обављање концесионе дјелатности или да тражи накнаду стварне вриједности опреме која се може утврдити за опрему, уређаје, објекте и слично, које није могуће изузети, ако су постављени у складу са предметом концесионог уговора и служе за обављање концесионе дјелатности.
Концендент може једнострано раскинути уговор у случајевима ако: а) концесионар не извршава или пропушта да изврши потребне радње у уговореном року или својом кривицом не почне са обављањем концесионе дјелатности у уговореном року, б) концесионар не обавља концесиону дјелатност у складу са динамиком и у обиму утврђеном у уговору о концесији, осим у случају непредвиђених околности или више силе, в) се обављањем концесионе дјелатности угрожава животна средина и здравље људи или законом заштићена јавна добра, преко дозвољених и прописаних стандарда, г) концесионар не пружа јавне услуге у складу са уговореним стандардима квалитета, д) концесионар не плати концесиону накнаду три пута узастопно или неуредно плаћа концесиону накнаду, ђ) концесионар изврши пренос уговора о концесији, промијени власничку структуру или располаже имовином супротно одредбама овог закона и е) у другим случајевима у складу са одредбама уговора о концесији.
Критеријуми на основу којих концендент утврђује постојање побројаних разлога за раскид уговора о концесији утврђују се уговором о концесији.
Прије покретања поступка једностраног раскида уговора о концесији у случајевима из тачака а), б), в), г) и д), концендент је дужан да писаним путем упозори концесионара и одреди му примјерени рок за извршење уговорених обавеза које су разлог за раскид уговора о концесији.
Ако концесионар не отклони разлоге за раскид уговора о концесији у остављеном року, концендент раскида уговор о концесији рјешењем против којег се може покренути управни спор.
Концесионар може једнострано раскинути уговор о концесији у складу са одредбама уговора о концесији и општим правилима облигационог права.
У случају раскида уговора о концесији, концендент, односно концесионар има право на накнаду штете у складу са правилима облигационог права.
Комисија за концесије Републике Српске води регистар уговора о концесијама који представља јединствену евиденцију уговора о концесијама додијељеним на територији Републике Српске, а сходно Закону о концесијама и Правилнику о садржају и начину вођења регистра уговора о концесијама.
Уговор о концесији се обавезно уписује у регистар уговора о концесијама.
Регистар уговора о концесијама садржи податке о називу концесионара, називу концендента, предмету концесије, висини концесионе накнаде, датуму закључења концесионог уговора и периоду трајања концесије. У регистар уговора о концесијама уносе се све промјене које се односе на закључене уговоре о концесијама, хронолошким редослиједом.
Концендент је обвезник подношења пријаве за упис уговора о концесији и пријаве за упис промјена уговора о концесији у регистар уговора о концесијама, а упис се врши на основу потпуно и тачно испуњене пријаве за упис, односно пријаве за упис промјене и то попуњавањем и достављањем Комисији за концесије образаца и приложених копија уговора, односно анекса уговора о концесији (или друге сходне документације), овјерене од стране концендента.