Комисија промовише привредне и друге могућности за улагања путем концесија, укључивањем приватног сектора у финансирање, изградњу и управљање инфраструктурних објеката, експлоатацијом природних ресурса… Све то строго водећи рачуна о заштити привредних и друштвених интереса, становништва и животне средине.
Како се повећава интересовање за пројекте у енергетици, тако расте и обим посла у Комисији за концесије Републике Српске. Ова институција, на чијем челу је предсједница Маја Шупут, једна је од важних карика у процесу реализације једног енергетског пројекта, од идеје до њеног остваривања. Наравно, у њиховој надлежности су додјеле других концесија, док је током прошле године евидентна права експанзија у области соларне енергије. Потписана су три велика уговора, а на име једнократних накнада из те области забиљежен је највећи скок уплата.
– Протеклу годину је обиљежила повећана заинтересованост за изградњу соларних електрана. На задњем Самиту енергетике у Требињу министар Петар Ђокић је саопштио да у иницијативи постоје захтјеви за изградњу око 2.000 МW соларних електрана, за које још није покренута процедура. Склопљена су четири концесиона уговора, за СЕ Требиње 1, Соларни парк Билећа и СЕ Требиње 2, те соларна електрана Планик. У 2023. години треба истаћи да је закључено седам уговора о концесији за соларни парк Невесиње, укупне инсталисане снаге 500 МW, што је један од највећих пројеката овог типа у региону. Вриједност инвестиције је 880 милиона марака и план је да се реализује у наредних шест година. На име једнократне концесионе накнаде по овом основу уплаћено је седам милиона марака.
У 2022. потписан је један уговор за изградњу вјетроелектране на подручју општине Билећа, затим седам концесионих уговора из области пољопривредног земљишта и водног добра, те пет из области минералних ресурса.
Како до концесије за изградњу соларне електране?
– Када су у питању соларне електране, Закон је прецизирао да изградња и коришћење енергетских објеката јесу предмет концесије изузев соларних постројења на земљи инсталисане снаге до 250 кwh. Поступак додјеле концесије обично започиње иницијативом заинтересованог лица са Студијом оправданости према ресорном министарству енергетике и рударства. Министарство захтјев разматра са становишта економске оправданости пројекта, висине улагања, начина обезбјеђења инвестиције и других параметара за оцјену јавног интереса. Надлежни орган прибавља потребна мишљења, и након што утврди да постоји јавни интерес, Влада доноси Одлуку о покретању поступка. Након тога, Министарство припрема документацију за јавно надметање, доставља Комисији за концесије на сагласност те након што добије позитиван одговор расписује јавни позив. Комисија за концесије се стара да се само отварање понуда свих заинтересованих лица спроведе у складу са начелима транспарентности, недискриминације, једнаког третмана те да се одабере најповољнија понуда оног понуђача који испуни све законом дефинисане формалне услове али и од које ће Република Српска имати највећу корист. Коначно Рјешење о избору доноси Влада која и закључује уговор о концесији уз такође претходно прибављену сагласност Комисије.
Колико се води рачуна о заштити животне средине приликом изградње соларних електрана?
– Институције Републике Српске су посебно осјетљиве на ову област, али и захтјеве енергетске заједнице по питању заштите животне средине, те се она континуирано унапређује. На примјер, сада студија оправданости обавезно садржи елементе заштите животне средине посебно обрађене за конкретан пројекат, затим, након добијања концесионог уговора, концесионар израђује посебну студију утицаја на животну средину која мора бити одобрена од Министарства за просторно уређење, а што је и један од услова за добијање еколошке дозволе. Такође, приликом подношења иницијатива за додјелу концесија за изградњу соларних електрана потребно је посебно водити рачуна о категорији земљишта на којем ће се исто имплементирати. Иницијално водити рачуна да се не ради о пољопривредном земљишту које треба да буде искоришћено за друге сврхе, већ да то буде земљиште које није употребљиво за пољопривредну производњу и које је класификовано као пета, шеста или седма категорија.
Закључно са 2022. годином РС има 2,2 милијарде КМ уговорених инвестиција и закључених уговора из области соларне енергије, а по овом основу једнократне накнаде уплаћене у буџет су близу 4 милиона КМ.
Колико је у протеклој години наплаћено новца на име концесионих накнада?
– Вриједност концесионе накнаде уплаћене у буџет РС у 2022. години је за 550.000 марака већа него годину дана раније, односно укупно је уплаћено 50.677.000 марака. У одређеним областима је дошло до повећања, као што је у накнадама за минералне ресурсе, гдје је уплаћено два милиона марака више. Такође, више је уплаћено на име једнократних концесионих накнада, око четири милиона више, као и из пољопривреде, око милион марака више. За пољопривреду је важно додати да је због отежаних околности због пандемије, Влада донијела одлуку да се за ту годину дио концесионара ослободи плаћања половине накнаде. Смањење уплата концесионих накнада из области електроенергетике везан је за хидролошку ситуацију, која је у протеклој години била изузетно лоша, те велики број енергетских објеката није успио испунити своје планове производње енергије. Када је у питању рад термоелектрана, у 2022. години је било застоја и “искакања” са мреже, што је такође утицало на производњу енергије, али и плаћање концесионе накнаде. Дакле, уз све побројане околности имали смо раст, највише због великих једнократних накнада, које највише односе на то да су започети велики пројекти из области соларне енергије.
У наредних пет година енергетска слика наше Републике биће знатно другачија него што је данас уз реализацију соларних пројеката, али и пројеката из сфере вјетра и хидроенергије.
Какво је стање са додјелама концесија које се односе на мале хидроелектране, које су биле под лупом јавности због бројних протеста грађанског сектора?
– Од 2021. у НСРС донесена Декларација о заштити ријека, након чега је Влада РС задужила министарства енергетике, грађевине и пољопривреде да сачине извјештај о стању на терену што се тиче концесија за мале хидроелектране, у којима инвеститори не извршавају своје обавезе, да утврде да ли постоје објективни разлози за застој у реализацији, или је потребно те концесије раскинути. Закључно са 2022. годином је раскинуто 69 концесија, а од тога 43 у последњих пет година. Постоје случајеви гдје се воде судски спорови и ту до окончања није могуће донијети одлуку да ли се уговор може раскинути. У протеклој години нису разматране нове иницијативе за додјелу концесија из ове области, док су само двије мале хидроелектране пуштене у рад и то крајем 2022. године. Навешћу још да је саграђено укупно 38 МХЕ и у комерцијалном је раду, а осам је у фази изградње и у догледном периоду ће бити пуштене у рад.
СПОРТСКЕ КОНЦЕСИЈЕ
Ускоро се може очекивати да буде додијељена и прва концесија која има везе са спортом. Можете ли нешто више рећи о том случају који је другачији од досадашњих концесија?
– Иницијатива за изградњу стрељане у околини Бањалуке је покренута прије три године. Та област јесте дефинисана као предмет концесије, међутим, није постојао регулаторни оквир да би се то спровело у дјело. Односно, закон о концесијама предвиђа да је могуће дати земљиште под концесију у сврху спорта, али није било правилника који детаљније одређује услове под којим се то може извршити, колико ће износити једнократна и концесиона накнада за коришћење, како ће бити дефинисане банкарске гаранције и слично. Након што је министарство припремило правилник и кад је дошло до измјене закона, ми смо спровели потребне процедуре и очекујемо да се тај уговор финализује. Увођење дјелатности изградње, коришћења и одржавања спортских објеката у област концесија и дефинисање концесионе накнаде из области спорта се показало оправданим, што је видљиво по повећаној заинтересованости за концесије у овој области.